Punomoćje u porodično-pravnim postupcima

Punomoćje se može definisati kao ugovor između vlastodavca ( to je lice koje “ovlašćuje”) i punomoćnika kojim se punomoćnik obavezuje da, uz naknadu ili besplatno, u ime i za račun vlastodavca, preduzima određene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu.

Postoje nekoliko vrsta punomoćja, ali nećemo nabrajati sva već samo ona koja su bitna za porodično-pravne postupke. Pod pojmom porodično-pravni postupci podrazumevam postupke koji se vode pred sudom i postupke koji se vode pred organima državne uprave. U zavisnosti od organa pred kojim se vodi postupak i u zavisnosti od vrste postupka zavisiće i vrsta punomoćja.

Zakonom o parničnom postupku je propisana sadržina generalnog (opšteg) punomoćja. Osim što punomoćje mora piti u pisanom obliku i potpisano od strane vlastodavca, ono ne mora biti overeno pred javnim beležnikom (notarom).

Međutim, Porodični zakon propisuje da u bračnim sporovima punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u tom sporu i važi do pravnosnažnog okončanja spora. Ono treba da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podizanje tužbe. Ova pravila važe u slučaju da tužbu, kojom se pokreće bračni spor pred nadležnim sudom, podnosi stranka preko punomoćnika, a ne lično. Obrnuto, punomoćje punomoćnika tužene strane ne mora biti overeno i izdato radi zastupanja u tom sporu.

Bračni sporovi su:

1. postupak radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka,
2. postupak za poništenje braka
3. postupak razvoda braka.

U postupku sklapanja braka preko punomoćnika takođe važi pravilo da punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. Ono treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu, punomoćniku i budućem supružniku koji će prisustvovati sklapanju braka, kao i datum overe punomoćja. Ovo punomoćje važi 90 dana od dana overavanja.

U svim ostalim postupcima pred sudom i državnim organima (npr. opština, centar za socijalni rad, policija i slično) punomoćje je generalno ili, narodski rečeno “obično”, što znači da ne mora biti overeno pred notarom niti specijalno (odnosno ne moraju se navoditi posebno pravne radnje koje može preduzimati punomoćnik).