Sve nas je ovih dana pogodila vest da je nađena beba u mestu kraj Požarevca. Ko nije pročitao ovu vest to može učiniti klikom na sledeći link:
Kako mediji prenose, tek rođena beba se nalazi u Opštoj bolnici u Požarevcu. Osim ukoliko se ne pojave roditelji, pitanje je šta će se desiti sa bebom.
Po izlasku iz bolnice, bebi treba obezbediti smeštaj. U zavisnosti od mogućnosti to će biti ili ustanova socijalne zaštite (dom za decu bez roditeljskog staranja) ili hraniteljska porodica. Smeštaj u hraniteljsku porodicu ima primat u odnosu na domove jer se smatra manje restriktivnim oblikom smeštaja. Istovremeno, odnosno već sada, sledi stavljanje deteta pod (privremeno) starateljstvo od strane nadležnog organa starateljstva, a to je u konkretnom slučaju Centar za socijalni rad Požarevac. Pošto se odredi lice koje će obavljati dužnost staratelja, a to je najverovatnije neposredno sam organ starateljstva odnosno lice zaposleno u njemu, potrebno je detetu odrediti lično ime. Kada organ starateljstva donese rešenje o određivanju ličnog imena, na osnovu člana 344. stav 4. Porodičnog zakona, matičar će izvršiti upis ličnog imena u matične knjige rođenih. Na taj način će beba dobiti svoj pravni identitet i samim tim ostvarivati sva prava koja su joj zagarantovana pravnim propisima.
Pošto beba bude zbrinuta i upisana u matične knjige rođenih, organ starateljstva će pokrenuti postupak usvojenja. Po sprovedenom postupku, nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, će upisati bebu u Jedinstveni lični registar usvojenja. Nakon toga će se “tražiti” usvojitelji. Iako u javnosti možda vlada negativno mišljenje o samom postupku usvojenja i načinu izbora usvojitelja, ipak ću se ja držati pravnih propisa. Najvažniji pravni standard kad govorimo o deci je “najbolji interes deteta”. Osim što je ovaj pravni standard sadržan u svim važnim međunarodnim aktima, sadržan je i u našim. Ovaj standard znači, u konkretnom slučaju, da će se za bebu tražiti porodica koja je najbolja za nju i njene potrebe. Ne traži se dete za porodicu odnosno usvojiteljski par već je obrnuto. U praksi, često potencijalni usvojitelji, odnosno lica koja žele da usvoje dete imaju “želje” kako dete treba da izgleda, npr. da ima plave oči, plavu kosu i sl.
Važno je napomenuti da ukoliko se među našim državljanima ne nađu usvojitelji, a protekne godinu dana od dana kako je beba upisana u Jedinstveni lični registar usvojenja, onda je moguće međudržavno usvojenje. To znači da i stranci mogu usvojiti ovu bebu.
Ovo je “pravna” budućnost tek nađene bebe kod Požarevca. Svi joj od srca želimo da se pronađe najbolja porodica za nju u što kraćem roku.
Praktični vodič kroz porodično pravo 